Читать книгу: «Ne diraj zvezdu dok spava»

Kapitel 1

"Dajte vina, hocu loooom.."

Ja, kako to mi samo lepo kazemo, obozavam nasu narodnu

muziku. Iako su cak i sami pevaci narodne muzike objasnjavali,

u svojim izjavama, nama obozavateljima neupucenim u ovu tematiku,

da ova rec "obozavati" nekako ide direktno sa smrtnim grehom, jer

obozavati se sme samo Bog. Ova rec "obozavati" i potice od Boga,

( sam koren reci, takoreci). Oni koji, cak i samo malo, poznaju

gramatiku naseg jezika, znaju sta hocu da kazem.

I , svidjalo se to nama ili ne, imaju pravo! Mislim, narodnjaci.

A i ja, zasto ne?

Ranije sam mislila da se nas Bog raduje da postoji jos neko osim

njega ko je vredan obozavanja - na kraju krajeva, on nas je i napravio

po njegovom ugledu.On se raduje kada se mi volimo i postujemo, pa

makar to sto radimo nazivali i pogresnim imenom. Onim sto je samo

za njega rezervisano.

Da smo mi malo teski u spoznaji, njemu je vec odavno jasno..

Ali tako jednostavno - nije.

Ne obozavam nikoga, osim Boga samoga.

I to preporucujem svima.

Okanimo se obozavanja medju ljudima ili bilo kakvog lika,

vec koristimo za to reci tipa, "ja sam fan od..", "ja mnogo volim

toga i toga.." ja mnogo cenim rad toga i toga.." i sl.

A nigde, cak ni u Holivudu, ne postoji toliko osoba koje mnogo volimo,

cenimo rad ovog ili onog , veliki smo fanovi od jednog ili drugog

kao medju narodnjacima. Najcesce je to ova ili ona , jedna ili druga,

ali i muskarci iako bez botoksa i napumpanih grudi, minisuknji,

polugolih nastupa, u korak trce sa (i/ili za) ovim damama.

Obicno su se ljudi koji zive u gradovima podsmevali onima

koji zive na selu i koji su po pravilu glavna narodnjacka publika.

(Pa,Iipak, najveci koncerti se odrzavaju upravo u najvecim nasim

sadasnjim i bivsim gradovima). Bilo kako bilo, i oni u gradovima

a pogotovo, dakle, oni na selima, znaju sve o narodnjacima, ne samo

ono sto pevaju i sto je vezano prakticno za poslovnu stranu, vec

i sve drugo iz privatnog zivota: ko je koga ozenio, kada se ko

razveo, ko je koga prevario i sa kim, itd., lista je zaista duga

da bi se sve navelo.

Da, tako je.

Priznali mi to ili ne..

Oni pripadaju nasim zivotima vise nego sto mi sami to

priznajemo ili cak primecujemo.

Ko narodnu muziku slusa, on voli zapravo njih sve,

Pa tako i ja. Nekoga volim i slusam vise,

nekoga manje, ali svako od njih ima bar jednu pesmu koja

me cak u srce pogadja!

Dok Amerikanci obavezno imaju i samo svoh licnog

psihologa ili psihoterapeuta, sa kojim se slatko ispricaju,

izjadaju i iznesu sve sto im lezi na srcu i dusi - mi imamo nase

narodnjake!

Jedan u inostranstvu ziveci psiholog mi se poverio da u

nasoj zemlji ne bi imao od koga hleb da zaradjuje:

"Dovoljno je da upalim radio i vec posle prvih

pola sata, obradjena je gotovo svaka tema i najskrivenija tajna

duse i srca" - kaze.

Pa, kome onda treba psihoterapeut, da se sa njim isprica i

analizira sta se u dusi desava.!?

Otprilike ovako:

Zaljubljenost: Volim te ludo znaj, samo me pogledaj...

Prosidba: Hajde, hajde, milovanje moje, da se jutrom budimo u dvoje..

Nevernost: Nevera moja, bio si ti, zabluda moje mladosti..

Iskrenost: A ti se, blago meni, lepo vrati zeni..

Tuga posle raskida: Kako bi nam lepo bilo, da smo skupa kao prije..

Stanje depresije: Tugo, tugo, zasto trajes tako dugo..

Stanje manije: Zapalio bih celo selo..

Middlivecrisis: Dosadili mi smo jedno drugom, al`se zivi..

Nostalgija: Kuce male..

Rodoljublje: Od Vardara pa do Triglava ( da , da..)

(ili je ovo Nostalgija?)

Flert sa strancem. A Kleo se kleo...

Zabranjena ljubav: Bez Milane, moja ruzo..

itd, itd...

Sve su to teme koje se u zivotu psihoterapeuta i slicnih srecu

svakodnevno u pricama klijenata, sirom sveta.

Samo sto svet nema nase narodnjake. O

dnosno, ima ih, ali ih ne rezume..

Samo mi. Kakva privilegija!

Zato i trce jadni svaki slobodan,

trenutak kod psihologa.

Domaci zadatak za tebe, broj 1:

Napravi listu tvojih omiljenih pesama, koje su direktno

vezane za tvoju osobu, kao i dogadjaje iz tvog zivota.

Cevapcici

Ja zivim na zapadu, moj muz je (bio) Nemac i prvo sto sam

ga naucila kada smo se upoznali, bilo je nekoliko nasih

pesama: Bio sam pijanac, Ljubavnik na duge staze,

Jedna mala plava, i naravno Zoki, Zorule. Sa stranim naglaskom

pevane, ove pesme su mi zvucale jos lepse.

Drugo sto je od mene naucio je da kuva nas pasulj

prebranac. Na njegovo zahtevanje, jer je ovo jelo doziveo

kao pravi delikates, pa smo ga obicno kuvali i u veoma

svecanim prilikama, kao sto je docek Nove godine ili

rodjendan nekog od nas. A kada nas je njegova sestra posecivala,

koja je inace apsolutni vegetarijanac, obavezno sam morala

da kuvam nas pasulj, koji je i bez mesa veoma ukusan.

Doduse iako je dobio recept, dogovorili smo se da je najbolje,

kao i sve u zivotu, da svako radi ono sto najbolje zna, pa sam

samo ja kuvala prebranac.

Na ovom mestu ne mogu a da vam ne ispricam sta mi se nedavno desilo:

Bio je weekend i moja porodica i ja smo napravili jedan

kratki izlet. Odlucili smo da posetimo jedan zamak koji nije

daleko od nas. Vec na prvi pogled ovaj zamak budi divljenje i cak

se ni kralj jedne zemlje ne bi postideo da tu rezidira, iako je u proslosti

pripadao samo jednom grofu.Radi se o zamaku Seehof kod Bamberga.

Mi smo unapred razmisljali sta cemo uzeti za jelo kasnije u

njihovom restoranu, pominjale su se snicle na razne nacine i

nekoliko vegeterijanskih jela, kad me je moja starija cerka upitala:

"Mama, sta mislis, da li ovde sluze cevape?"

Ja sam samo tuzno pogledala prelepo zdanje

ispred mene i kao iz topa odgovorila:" Sigurno ne!

Ali jako lepo od tebe, moja devojcice, da mislis

na mamu i njeno poreklo.

I na cevape, naravno!"

Nakon razgledanja zamka, sedeli smo u restoranu i razgledali njihov

meni-kartu. Moja cerka je ponovo glasno uzviknula:

"Mama, pogledaj sta oni imaju!"

Pod rubrikom "Fit and Fine", stajali su ni manje ni vise nego

nasi cevapi - i to,dakle, ni manje ni vise nego pod rubrikom,

fina i dobra kuhinja. Fit znaci.. ah svi oni koji idu u fitness

studio znaju sta je fit.

Ne znam samo zasto sam sumnjala da se neko nase

jelo, pogotovo cevapi, ne moze naci na jednom svetskom

jelovniku luksuznog restorana?

Ko mi je uzeo moje rodoljubivo samopouzdanje? Ili sam samo

razmisljala kao i svako drugi na mom mestu? Zapravo, nas

cene mnogo vise nego sto to mi mozemo i da naslutimo.

Mnogo vise od nas samih, kako izgleda.

Ali i ti bi to isto odgovorio/la mojoj cerki, je`l da?

Meni nekako jedna misao ne da mira. Da li sam logicno odgovorila

ili sam jednostavno "programirana za negativno.

Takvi ljudi, zaista, postoje.

Ti, koji uvek negativno gledaju, na sebe ali i na druge, koji

traze dlaku u jajetu, pa cak i najboljim ostvarenjima

pronadju nesto sto ne valja ili nije po njihovoj volji,

sto ce iskritikovati i kao lose oznaciti.

"Danas sam celu kucu pocistila, sve blista, prozori

i ogledala, kupatilo i kuhinja, sa poda mozes

med da polizes, super, super... "- prica mi jedna

prijateljica,- " ali stvari u ormaru nisam jos

uspela da sredim."

Ovi nepospremljeni ormari su joj sve preostalo

vreme toga dana smetali da se opusti, bude

ponosna na sebe da je toliko toga uradila i jednostavno

uziva sa svojom porodicom. Na sto je ukusno jelo servirala,

svi cavrljaju o dogodovstinama tog dana, deca se smeju, a ona - ona,

doduse, ucestvuje u razgovoru, ali joj u mislima i dalje zuji

njen nepospremljeni ormar.

Jednom su nas, dok smo bili u srednjoj skoli, vodili na

predstavu "Solunci govore", koja je trebala da nam docara

dogadjanja proslih vremena i nase istorije. Sutradan na nastavi,

nasa profesorka je govorila o njenom razocarenju jer su

glumci delovali prazno i neuverljivo.

Moguce da je zaista tako bilo, predstava je izvodjenja vec

preko 300 puta. Da li su glumci te veceri zaista bili losi ili ne,

nije toliko bitno. Nijedan covek ove planete ne moze da da

najbolje od sebe svakoga dana, pa ni ti nesrecni glumci te veceri.

Bilo kada se baterije istrose i telo kao i duh traze odmor.

A upravo ovo koncentrisanje na negativno i kritiku dovodi do

toga da nas duh slabi a ne mora se dugo cekati i telo se javlja

sa svojim simptomima u vidu nedefinisanih bolova u ledjima ili

jakim glavoboljama, umorom ili jednostavno losim raspolozenjem.

Oni koji znaju po kojoj semi mi radimo su svoje poznavanje

ljudi dobro iskoristili i naravno unovcili.

Jedna citava bransa zivi od negativnih vesti i obavestenja.

Novinarstvo- nije tesko pogoditi. I uopste,sve sto ima

veze sa medijima.

Najtiraznije su one novine koje na naslovnim stranama

pre svega iznose negativne napise ili forografije. Pisi i pricaj

lose o zivotu drugih licnosti, ponajpre javnih, i bices jos za to dobro

placen. Ugled u drustvu ide gotovo samim tim, sam po sebi.

Prosecni citalac hoce da sazna ko je gde ostavljen, prevaren,

ko je lagao i varao, ko se sa kim svadjao, ko je ostao zalostan,

ko je plakao, ko je doziveo bankrot ili bilo koju drugu nesrecu,

itd.

Odakle dolazi ovaj vid gotovo bolesti ovisti kod nas?

Da, kod nas, jer samo mali broj ljudi se moze pohvaliti

da ne voli da kritikuje, ne trazi negativno u svemu, ne mesa

se u tudja posla, odnosno gleda svoja posla.

Upravo zbog nase navike da sve vidimo crno i negativno,

ne mozemo da se u potpunosti opustimo i prepustimo lepim

stranama zivota, radimo na sebi i svom usavrsavanju umesto

da trcimo za greskama ostalih ljudi oko nas. Da li ce casa naunjena

vodom do pola biti pola prazna ili pola puna,

zavisi samo od naseg gledista i pogleda na svet i zivot.

Neko ce od vas, moguce, reci: "Pa, pobogu, ako kazem da nesto

nije lose ne znaci da sam odmah bolestan ili ovistan kako ti to

navodis. Na kraju krajeva, reci svoje misljenje nije zabranjeno."

Radi se, pre svega, da je bolje se konzentrisati na pozitivne

stvari i desavanja iz svoje okoline, nema veze, da li se radi o

svom/svojoj parneru/ki, deci, kolegama, omiljenoj licnosti iz javnog zivota.

Najbolje je , u stvari, gledati svoja posla.. Ona neminovno

dovode i u kontakt sa drugima i tu je zamka..

Moguce, da se zato monasi i povlace u svoju samocu.

Sto vise ljudi, to vise stresa..

Nagledas se svega i svacega i moras da das i svoj sud.

A djavo samo trlja ruke..

Kada je neko slab ili pokazuje da danas nije u formi i nije

dao najbolje od sebe, kada deca ne donesu najbolje ocene

iz skole, kada neko pokazuje da pravi greske, i sl., ne kritikuj

ga i ne grdi!- vec ga ohrabri, govori sa njim/njom zasto je tako,

sta je dovelo do toga da danas nesto ne funkcionise kako treba.

Pusti ga/je da govori, da se izjada, da otvori srce.

Saslusaj ga. Pokazi mu kako se nesto radi, ako znas bolje i vidis

da pravi greske, ali prvo ustanovi da li je tvoje stanoviste

objektivno, mozda su greske u tvojim ocima nesto sasvim

normalno u ocima drugih. Tretiraj ga sa postovanjem i

imaj saosecanje sa njim/njom.

Kritikovanje, pa cak i ono "dobronamerno" nije nikome

dobro donelo. Cak naprotiv, uglavnom ljutnju,inat, poljuljano

samopouzdanje ali i podsmeh. Podsmeh, jer kritikovanje

govori vise o licnosti onog koji kritikuje od licnosti kritikovanog

koji se zapravo prestavlja kao los. "Tek cu sada da radim

to isto, ako ne i gore, pa ces da vidis sta imas od toga"-misli jedan iskritikovani(k).

Zena, koju muz izgrdi zato sto nije smece bacila, i koji se pita sa

velikim cudjenjem sta je zapravo radila sve vreme , a ona je u

stvarnosti bila uposlena peglanjem njegovih kosulja,

nece mu nista lepo uzvratiti i odgovoriti milim ljubaznim

glasom zasto je tako kako je.

"Idiote, peglaj tvoje kosulje sledeci put sam!"- bice

najverovatnije njen odgovor a time i vece koje je moglo

proteci romanticno, otislo je u nepovrat.

Jedino sto imamo je jedan uvek nezadovoljni kriticar i

jedna iznervirana i poljuljanog samopouzdanja iskritikovana.

Ako pogledamo iza sebe, nije tesko pomirljivo priznati da

tamo gde su drugi, ali i mi sami,greske napravili, bilo

samo jedno vise iskustvo u zivotu koje nam je na neki cudni nacin

koristilo. Budi iskren/a i priznaj da je tako.

Na ovom mestu vreme je i za tvoj

Domaci zadatak broj 2:

Nadji vremena za razmisljanja o onome sto te

kako mi kazemo "nervira" u zivotu. Sve osobe

i sva dogadjanja.

( samo pazi da se ne nerviras pri tom, koliko je to moguce.

Sagledaj, objektivno. Analiziraj)

Razmisli sta bi ti uradio/la na njihovom mestu.

Razmisli i o tome kako na isti problem gleda suprotna osoba, ona koja te "nervira".

Neko od glumaca iz "Solunaca", koje je moja profesorka

oznacila kao lose te veceri,da moze da cuje njene reci, reci

ce sigurno ili bar misli u sebi: "Ej, znas sta profanka? Idi ti

pa glumi ( I kada ti se ne glumi) 300 puta jedno te isto.

Bila je sreda, u publici neki srednjoskolci koji su zevali i dosadjivali

se, mislili na svoju zabranjenu ili neuzvracenu ljubav; za ono

sto sam placen inflacija proguta vec sledeceg dana i ja sad

treba da glumim uverljivo. Ja mislim da sam za okolnosti

koje su vladali te veceri bio vise nego dobar,

kao i moje kolege!! OK?"

Ok, ok..

I tu smo. Motivacija. Zacin u svemu sto radimo.

"Vi imate motiv a nemate alibi" - kaze obicno inspektor

osumnjicenom za krivicno delo.

Koliko smo dobri u onome sto radimo, bilo da su to

obicni poslovi u kuci koje svaka domacica radi ili na

radnom mestu, umetnickom radu izlozenom javnosti, itd, zavisi od nase